Karakteristike ponašanja tro(ipo)godišnjaka

Pre izvesnog vremena sleteo mi je u krilo kao naručen tekst Characteristics of Two (and a half) Year Old Behavior mame-blogerke Nicole Avery i učinio mi se veoma korisnim.

Ona opisuje ponašanje svog četvrtog, troipogodišnjeg deteta kao krajnje izazovno i zaključuje da je to ponašanje direktna posledica njegovog ulaska u fazu disekvilibrijuma – „on je u tom divnom uzrastu od tri i po godine!” Navodeći kao izvor knjigu Your Three Year Old: Friend or Enemy (“Vaš trogodišnjak: prijatelj ili neprijatelj”) autorke Louise Bates Ames, ova mama fazu disekvilibrijuma definiše kao period na polovini godine između dva rođendana, „kada su deca zbunjena, previše osećajna, neuravnoteženog temperamenta i imaju problema da izvršavaju zadatke koje su do tada sa lakoćom obavljala. Kasnije oni pređu u fazu ekvilibrijuma, kada zavlada osećaj psihičke i fizičke ravnoteže unutar dečijeg bića i kada se čini kao da im sve ide od ruke.” Ona izdvaja nekoliko pasusa iz navedene knjige kako bi nam dočarala problem:

„Naime, treća godina je uzrast u kojem “mi” dolazi do izražaja. Učešće u zajedničkim aktivnostima daju mu osećaj vezanosti za odraslog, zavisnosti od njega/nje i pouzdanja u njega/nju, a istovremeno, ono ima osećaj da sa odraslim deli stvari, iskustva i emocije. Dešava se da dete koje je bilo veoma nezavisno u ranijim fazama, sada češće moli mamu da mu pomogne da nešto uradi ili pokaže kako da to uradi.

Ponašanje dece u uzrastu od tri godine je usklađeno, a kod dece uzrasta od tri i po godine je potpuno suprotno tome. Odbijanje da se posluša možda je ključni oblik tog turbulentnog, problematičnog perioda u životu malog deteta. Ponekad se mami čini da je jedina briga deteta ta, da ojača svoju volju, i to tako što će raditi sve suprotno od onoga što od njega zahteva ona, ipak, za njega najvažnija ličnost u životu, njegova majka.

Mnoge majke primećuju da čak i najjednostavnija situacija ili događaj mogu izazvati potpunu pobunu. Oblačenje, jelo, odlazak u kupatilo, ustajanje iz kreveta, odlazak na spavanje – gotovo sve rutinske aktivnosti mogu biti polje za bezrezervni otpor. Tehnike i trikovi koji su do tada funkcionisali, više ne garantuju nikakav uspeh. Majka svoju podjednako borbenu reakciju može ublažiti svešću o tome da će uskoro, kada dete napuni četiri godine, ono razviti dovoljno jaku svest o sebi, da će se ponašati kako se od njega očekuje, ali da će ponekad jednostavno uživati da izađe van granica i da govori i radi stvari za koje vrlo dobro zna da nisu dopuštene. Međutim, čak i tada će biti mnogo lakše izlaziti na kraj sa njegovim neprihvatljivim ponašanjem nego sada, kada ima tri i po godine.“

U daljem tekstu Nicole navodi neke od osobina ponašanja u ovoj fazi i neka “moguća” rešenja, sa navodnicima na moguća jer, kako kaže, „kod naših divnih troipogodišnjaka ista rešenja u jednom trenutku odlično deluju, a već u drugom uopšte ne funkcionišu”. Svest o osobinama ponašanja u datoj fazi pomaže nam da razumemo da je to samo deo razvojnog puta naše dece i da lakše nalazimo bolje načine da izađemo na kraj sa svim tim izazovima.

  1. Neodlučnost

Mama: “Čega bi želeo da se igraš?”

Troipogodišnji gospodar: “Ne znam.”

Moguće rešenje: U ovoj razvojnoj fazi mnogo će bolje funkcionisati ako detetu ponudite omeđene izbore. Pitanjem: “Da li hoćeš da se igraš kockicama ili slagalicama?”, ograničićete njegove opcije, ali će ono i dalje imati kontrolu nad izborom svojih aktivnosti.

 2. “Kenjkanje”

Nedavno smo dosegli vrhunski nivo kukanja, ali sada barem znam da je to potpuno normalno za ovaj uzrast.  Dete u ovom uzrastu proširuje spektar svojih “ispada“ u odnosu na dotadašnji. Ono ne samo što pravi grimase i brblja, već može i čačkati svoje genitalije, žvakati odeću, imati pojačanu salivaciju, pljuvati, imati tikove i kenjkati. U stvari, kenjkanje je glavna karakteristika ponašanja troipogodišnjeg deteta i zna da bude veoma iritantno. Moguće je da do emocionalne nesigurnosti, koju mnoga deca osećaju u ovom uzrastu, dolazi usled neskladnog razvoja motornog i psihičkog sistema.

Moguće rešenje: Nema rešenja kojim bi se eliminisalo kenjkanje, nažalost, ali se ja trudim da na tome zajedno radim sa detetom. Staloženo zahtevam da ako nešto želi, treba to da mi kaže jasnim i mirnim glasom kako bih ga razumela, i učinim ono što je od mene tražio tek kada on postupi tako kako sam od njega zahtevala.

 3. Mama će!

Često se ujutru dešava da troipogodišnji gospodar nije raspoložen da se sam obuče i da mi kaže: “Mama, ti me obuci”.

Moguće rešenje: Najpre treba da ponovi svoj zahtev prijatnijim glasom i na kulturan način. Zatim se ja poslužim kompromisom, kao na primer: “Ja ću ti obući majicu, a ti možeš pantalone”. Znajući da on neće zauvek ostati u ovoj razvojnoj fazi i da će poželeti da se ponovo sam oblači, te da je mnogo drugih bitaka sa njim u toku, ja moram pažljivo izabrati u koju ću se bitku zaista upustiti!

 4. Osetljiva osećanja

Ima dana kada je dovoljna i najmanja sitnica da izazove veoma glasnu poplavu suza. Bilo da sam rekla da ne može popiti više od jedne čaše jogurta ili da sam ga upozorila da pazi da ne slomi bananu dok je ljušti, to za njega može izgledati kao da mu se ceo svet ruši.

Moguće rešenje: Shvatila sam da ću, ako pokušam da ga urazumim u tom trenutku, doživeti potpuni neuspeh, a najbolje rezultate postigla sam grljenjem. Moja blizina, dodir i zagrljaj pomažu mu da brže povrati prisebnost.

 5. Padanje

U poslednje vreme, često se dešavalo da se ujutru na putu do obdaništa naš troipogodišnji gospodar saplete sam o svoju nogu i prostre se po tlu koliko je dugačak. Ovo se češće dešava sada nego kod četvorogodišnjaka i u starijim uzrastima, što je u stvari proporcionalno sa mogućim ozbiljnijim povredama. Nedostatak glatkog uzajamnog dejstva između mišića pregibača i mišića opružača vidi se ne samo u koordinaciji na polju krupne motorike, pa tako u ovoj fazi ima puno zapinjanja i padanja, nego i u nedostatku koordinacije na polju fine motorike, što se pokazuje kao drhtanje ruku kod mnoge dece.

Moguće rešenje: Ohrabrujte ga/je da uspori kada želi da stigne prvi na cilj (što je u vezi sa sledećom navedenom karakteristikom ponašanja). Takođe, dogovorila sam se sa njegovom starijom braćom da se ne trkaju s njim na putu iz obdaništa, nego samo kod kuće, zbog mogućih povreda.

 6. Pobeđivanje

Troipogodišnji gospodar u ovom periodu razume koncept pobeđivanja i voli da pobeđuje u svim aktivnostima, a zna da bude veoma nesrećan kada izgubi trku.

Moguće rešenje: Mi često razgovaramo o zabavnim igrama u kojima pobeda nije najvažnija stvar, ali to ne utiče na ovaj “problem” zastvarno. Kao što sam na početku rekla, ponašanje troipogodišnjaka varira iz dana u dan, pa ako mi se učini da danas nije baš najbolje volje, onda izbegavamo kompetitivne igre. Takođe, trudim se da odaberem periode dana kada mi se čini da je manje umoran da igramo tu vrstu igara.

 7. Vezivanje za stvari iz svakodnevnog okruženja

Određeni predmeti dobili su na mnogo većem značaju u ovoj fazi nego što su ga do sada imali. Naš sin voli da doručkuje “sjajnom” kašikom i voli da pije iz omiljene šolje određene boje. Ako mu slučajno ponudim zamenu za te predmete, postaće veoma tužan ili ljut i rasplakaće se.

Moguće rešenje: Ovo je još jedna od situacija u kojoj moram odabrati pravu bitku koju ću voditi s njim. Za mene zaista nije veliki problem da mu omogućim da koristi baš tu kašiku ili šolju, i onda ću imati više snage da se bavim ozbiljnijim pitanjima, kao što je udaranje, ujedanje i slično!

 7. Kućna pravila

Iako možda neće uvek želeti da poštuje pravila koja imamo u kući, on itekako voli da nadgleda da li se i ostali ukućani pridržavaju tih pravila. On vrlo revnosno ume da kaže svom starijem bratu: “Prestani da se ljuljaš na stolici!”, ili sestri: “Trebalo bi da središ za sobom”.

Moguće rešenje: Sjajno je to što zna pravila ponašanja u porodici, ali potrebno je dosta razgovarati i o načinu na koji komentariše ponašanja druge dece ili mame i tate.

 8. Osećaj za humor

Troipogodišnji gospodar je zaista počeo da ispoljava svoj osećaj za humor. Smeje se šalama svoje braće i sestre, a počeo je da smišlja i svoje sopstvene šale. Naravno, njegove šale gotovo uvek uključuju pojmove piške i kake, ali on misli da su one urnebesno smešne i veoma mi je sladak dok se tako duhovito druži sa drugom decom.

 9. Prijateljstva

U poslednje vreme počeo je da priča o svojim “drugarima” i da ih zove da se igraju s njim ili odlazi kod njih da se igraju. Takođe, veoma se trudi d adrži stvari pod kontrolom kad mu dođu drugari i tako je ponosan pred braćom i sestrom što je baš on imao goste. Lepo je videti ga u interakciji i komunikaciji sa vršnjacima.

10. Ljubav

Budući da on ima pojačanu potrebu za sigurnošću u ovoj fazi života, ja dobijam više njegovih “zagrljajčića”, kako ih on zove, i više vremena on mi provodi u krilu želeći da se mazi, što naročito volim kada tek ustane posle spavanja, pa je još onako topao od kreveta. Zahvaljujući njegovoj potrebi da češće budemo u fizičkom kontaktu, ova faza njegovog života dobija od mene još jedan plus!

Kako ovaj uzrast ne karakteriše samo neprihvatljivo ponašanje, autorka je navela i nekoliko njegovih osobina koje ceni. Tu je još mnogo lepih i zabavnih trenutaka koje ne treba zapostavljati, a za one teške trenutke ona kaže: „Stalno sebe podsećam da će i ta faza proći! U međuvremenu, moram se usredsrediti na to da biram bitke koje ima smisla voditi, da pomeram tačke sukoba i da pomognem detetu da se oseća sigurnim u svom okruženju”.

Možete li prepoznati neke od navedenih osobina kod svog troipogodišnjeg deteta?