Dok je učim da zakopčava sandale…

„Jer u meri u kojoj sam u kontaktu sa sobom adekvatnije odgovaram na Dušikine potrebe. U onoj meri u kojoj je moj odgovor na Dušikine potrebe pravovremen i odgovarajuć, na pozornici igramo lake komade.“

Mame na žici

Čitam i ja mnogo, seminarim, zanimam se za razne cake, metode, dosetke u vezi s knjige„vaspitanjem“. Najčešće se, ipak, sve završi na tome da uvežbavam da se pitam, ne šta i kako raditi, već šta i zašto se dešava. Odgovori tada kao da sa neba padnu. Dobro dođu i te tehnike, cake, ne kažem, ali samo ako mi Dušika u datom trenutku veruje.

Najneposrednije uvide koji pogađaju u središte mete pružila mi je, ko drugi nego Dušika. Ona je moje ogledalo, njeno ponašanje je odraz onoga što vidi, što oseti. I zato pre nego najboljim i najkreativnijim tehnikama sveta, uvreženim stavovima stručnjaka i babazofijama, ja VERUJEM DUŠIKI. Moja dužnost jeste da u Dušiki rasplamsam doživljaj poverenja u svet koji je okružuje, a sva lepota je u tome da verujući njoj izgrađujem ponovo poverenje u svoju prirodu otuđenu svetom koji nas okružuje.

Da li ste primetili kako deca prepoznaju i reaguju na naša osećanja, stanja…

View original post 661 more words

Advertisements