Kada nam se ne ide napolje…

…kada je maglovito i hladno kao ovih dana, „pada mi kiša u oči“ i „hladni su mi prstići“ i „mama, da li je dan ili noć?“, onda mi smislimo kako ćemo da spasimo taj dan koji nije svanuo…

Jednoga popodneva pravili smo Nepokvarljivu Jelku  na velikom hamer-papiru – beba podlogu kuhinjskim sunđerom i temperom (i kolenima, naravno), dečko ukrase pečatima od krompira, a mama doterala lepkom koji se presijava. Ali, zašto bi jelka bila samo zelena!?

I sledeće jutro osvanulo je maglovito, a vozići se tako dobro snalaze u magli… i u tunelu… i u šumi od pampura… Ta igra ume da potraje…

Ni sledećeg dana nismo videli Sunce, ali se ono presijavalo na površini naše bare i grejalo životinjsko carstvo koje se tamo može naći:

 

I dok čekamo lepše vreme, prisećamo se leta i dočaravamo zimu prstićima i temperama:

A dok čekamo Deda Mraza, doterujemo mu bradu. To radimo svaki dan po jednom kuglicom vate (Hvala lilihipsterima na dobroj ideji http://blog.lilihipsteri.rs/novogodisnje-odbrojavanje-ili-deda-mrazov-novi-friz/ )

IMG_20151215_191501

Sve ove ideje nam, ipak, neće smetati da se pridružimo ovom našem malcu – ako može on da lunja po magli „brez čizmica“, zašto ne bismo i mi, ipak je on najstariji, „on ima pet godina“…

IMG_20151213_075410

 

 

Advertisements